Page 105 - Древняго летописца часть первая
P. 105
ш 99 т
э р а щ а х у с я . Таже н а ч а т а г л а г о л а н і и ему сице: гордЪ
еси и непокоривЪ Ц а р ю нашему , и посла Царева
К а в г а д ы я соромогаилЪ еси и сЪ нимЪ бился еси , и
Та іпарЬ его побилъ еси , и дани Царевы ималЪ еси
себѣ , а Царю еси не давалЪ ; и вЪ Н&мцы сЪ к а з -
ною б ѣ ж а т и х о т Ѣ л Ъ еси , и к а з н у вЪ ОимЪ кЪ Па-
пѣ о ш п у с т и л Ъ е с и , и Княгиню Юрьеву зѢліемЪ умо-
рилЪ еси , и Князей и Т а т а р ъ Ц а р е в ы х ъ побилъ
еси. М и х а и л ѣ же п р о т и в у г л а г о л а ш е кЪ нимЪ : Ца-
ря семи слушалЪ и с л у ш а ю и р а б о т а ю ему т ѣ л е -
снѣ , и дани даю е м у , а Посолъ Ц а р е в ѣ пришелЪ
на меня р а т ь ю , и язЪ безЪ воли бился сЪ нимЪ , и
по шомЪ есми его ч т и л Ъ и дарилЪ и о т п у с т и л ъ
со многою ч е с т і ю и сЪ д а р ы ; а Княгиню Юрьеву
зѢліемЪ не уморилЪ есмь , но умре о себѣ ейоею
с м е р т і ю ', а б р а т Ъ мой Юрьи Даниловичъ п о п а м я т о -
валЪ б ы мою д р у ж б у и любовь , понеже есми о т ц у
его вЪ бѢдахЪ помогалъ , и ему есми не с у п р о ш и -
венЪ : но онЪ восгааяше на мя и вся х о т я ш е вла-
д ѣ т и , не т а к о по нашему обычаю , и о семЪ на
Мя вражду с о т в о р и , и нынѣ у б о аще ч т о х о щ с т Ъ ,
да е с т ь предЪ нимЪ , т о ч і ю по волѣ Царевѣ , и по
вашему с у д у , якоже Царь и вы п о в е л и т е , а н ы -
нѣ на мнѣ п о к а ж и т е м и л о с т ь . К а в г а д ы й же в с т а в ъ ,
рече ; не достоинЪ еси м и л о с т и , но достоинЪ еси
с м е р т и , и много сЪ я р о с т і ю г л а г о л а ш е на него.
К.
И шако вси Князи в о с т а в п ш с к а з а ш е Царю ,
в
глаголюше с и ц е : се т о р о е Царю глаголемЪ гаи, яко
Михаилѣ п о с у д у достоинЪ е с т ь с м е р т и , р е ч е имЪ
Царь , аще т а к о праведно е с т ь т в о р и т е . Се же
б ы с т ь вЪ пяшокЪ уже в е ч е р у г л у б о к у с у щ у .
М 2 к .

